Ne treba nam magija da bi nestali, nego samo destinacija.
Zato ponekad spakujem nekoliko sitnica i slike urezane u svest tog dana provedenog kod kuće i krenem. Misli mi se nekada probijaju kroz strah ili sreću, izrovanu iz želja , u zavisnosti od toga zašto sam opet počela da bežim. Stvaram sliku Bakinog glasa i ono uobičajno : ,,Čuvaj se kćeri!,,. Dok stežem kazaljke na satu, shvatim da nisam više njena devojčica koja se boji mraka, nego žena koja se boji svetlosti dana.
,,Takav je život da čovek često mora da se stidi onog što je najlepše u njemu i da upravo to sakriva od sveta , pa i od onih koji su mu najbliži.,, - zato, kada sam počela da grešim, počela sam da bežim od najmilijih i da volim tajne.
Prosvetljen njihovim znanjima, pripadaš porodici. Neprosvetljen, neznanac si. Neprosvetljen znanjima sveta, pripadaš porodici. Prosvetljen njima, neznanac ćeš biti. Pored kulturnih i društvenih normi koje mi propisuju kako treba da se ponašam, osećala sam da me porodica sprečava da razmišljam.
Koliko god mi ličili na naše roditelje, mi ne moramo biti ono što oni jesu ili ono što su želeli biti. Mi ne moramo verovati u istog Boga, na svadbama biti jednako sretni ili na sahranama jednako tužni. Dok sam razmišljala o preterivanju u običajima, o iritantnom nametanju mog budućeg zanimanja ili lošem izgledu rođaka i nemoralnosti meštana - do te mere da je to postalo tragikomično, pokušala sam uveriti sebe i druge da sam zapravo dobra osoba, a nisam ni sama bila sigurna u to. Bila sam sigurna u jedno – da sam drugačija. Oni su se smejali meni, jer sam drugačija. Ja sam se smejala njima, jer su oni svi isti.
U svakom slučaju, bar smo na porodičnim fotografijama svi uvek bili nasmejani.
Ako se ikada vratim, neću se vratiti samo sa tajnama, nego i sa malim lažima. Oni će uvek postavljati pitanja od - zašto si otišla do - zašto se vraćaš?
Ruska zima natera i neznanca da se vrati kući. Makar i sa torbom punom laži i tajni.
Ona nikada nije postavljala pitanja, niti mi je sudila. Kod porodičnog ognjišta sklupčanih misli i želja - znala sam da ću uvek, kada se promrzla vratim, zateći miris Bakinih kolača.
Нема коментара:
Постави коментар