Najatraktivniji grad i prestonica kulture u Evropi. Mlad grad koji prestavlja simbol slobodnog izražavanja, izvor ulične umetnosti, studijski i naučni centar i sa tako vrednom istorijom. Grad između istoka i zapada, grad između kada i ako. Za većinu turista, prvi suster sa Berlinom je ustvari susret sa U-Ban stanicama ili jednim od najmodernijih podzemnih sistema gradskog saobraćaja. I tada sasvim slučajno,dosta njih zamisli Berlin 1978. godine : hladni rat, droga, prostitucija, sumorne solitere velegrada ili samo decu sa stanice Zoo. Berlin je od tada prošao kroz talase preobražaja tako da knjiga ,,Deca sa stanice Zoo,, ne treba da služi čak ni za poređenje nekada i sada, nego samo kao knjiga koja se ljubomorno čuva u ličnoj biblioteci.
Vožnja U-banom je veoma specifična, neobično obična, sama po sebi turistička atrakcija, pogotovo ako se vozite u ranim jutarnjim satima. Ovde se najbolje može primetiti da su Nemci veliki ljubitelji životinja i da na primer psi, imaju velike povlastice. Zbog toga se nemojte iznenaditi ako sticajem okolnosti, morate deliti sedište u metrou sa nemačkim ovčarom ili nekom pudlicom. Izlaskom na Aleksandarplac – centar istočnog Berlina i najpoznatiji, glavni trg susrešćete se sa starim socrealizmom čije su se ideje u to vreme zaista izražavale kroz umetnost. Socrealistički stambeni blokovi, visoke državno-političke zgrade tradicionalnog oblika kao što je Gradska kuća ili Ostrvo muzeja i ostaci stare arhitekture- tragovi su nekadašnje Nemačke. U muzejima Nemačke Demokratske Republike, sa istočne strane reke Špreje turisti mogu da vide kako je izgledao tipičan stambeni prostor u to vreme, da listaju školske sveske, preslušavaju telefonske razgovore , otvaraju fioke i police. Zbog ovoga se stiče uverenje da tragovi stare države neće nestati baš tako lako , jer Nemci brižljivo čuvaju svoju istoriju. Neki tragovi se ipak brišu i ružne stvari se stavljaju pod tepih. Tako da je Aleksandarplac sada miks moderne i stare arhitekture, koji na neočekivan i paradoksalan način povezuje građevine i proširuje mogućnost simboličke poruke ovog dela grada. ,,Aleksom,, kako ga još zovu meštani, dominira televizijski toranj koji je visok preko 200 metara i na njegov vrh se stiže liftom za četrdesetak sekundi. Na vrhu tornja je restoran koji se neprestano okreće i ako imate u višku 100 evra za ovaj ugođaj i njihovo najpoznatije jelo pržene premasne ćufte i pivo u kombinaciji sa sokom, nećete se pokajati jer je pogled na Berlin zadivljujuć i to je trenutak kada shvatite da je on zaista grad kontrasta.
Ovaj grad je namenjen iskrenim i tolerantnim ljudima, zaljubljenicima u neke druge vrednosti. One vrednosti od kojih vam zastane dah i zbog kojih zaćutite. Jedan od mnogobrojnih spomenika koji će vas naterati da ćutite je spomenik stradalim Jevrejima u Evropi. Jednoličnost i ozbiljnost ovog prostora ostavlja dubok utisak na posetioce i baca u senku čak i Brandeburšku kapiju. Ali samo onim posetiocima koji shvataju namenu ovog spomenik parka, jer nažalost mnogi turisti i tinejdžeri verovatno nemaju dovoljno adekvatnih informacija o ovom spomeniku, pa se penju na kocke i skaču sa jedne na drugu, zauzimaju poze za slikanje, kao da je u pitanju neko igralište. Ne znaju da te kocke predstavljaju grobove stradalih i da su različitih veličina, jer su stradala i deca i odrasli, muškarci i žene. Nije baš zgodno reći , ali podela grada na Istočni i Zapadni deo, je ono što ga je učinilo zanimljivijim. Ozloglašeni zid ovog grada i njegova bodljikava žica koja je razdvajala porodice godinama i odnela preko 150 života, sada je najveća galerija ulične umetnosti i kulture i predstavlja simbol nade svim ugnjetavanim narodima na svetu. Istočni deo zida ili ,,Ist sajd galeri,, ukrasili su slikama ili bolje reći freskama, slikari iz celog sveta. Ovaj zid je sada umetničko delo, kao što je i ,,Mona Liza,,, iako turisti ispisuju svoje ime i poruke na njemu, ostavljaju žvake ili uzimaju za sebe jedan njegov mali deo. To je upravo ono što ga čini umetničkim delom i simbolom grada.
Berlin možete zavoleti ako ste zaljubljenik u klasičnu ili modernu umetnost, muziku, modu i dizajn, istoriju. Ako ste gurman i naravno ako volite šoping i pivo. Berlin je grad koji ne spava, prestonica evropske klabig scene. Verovatno zbog toga što ne postoji određeno vreme kada se klubovi i diskoteke moraju zatvoriti, tako da ljubitelji elektro i tehno zvuka ostaju na žurkama u popularnim podrumima kluba ,,Trezor,, do ranih jutarnjih časova. Pored elektronske muzike na ulicama Berlina se može čuti i pank, rok, pop i naravno džez crnih muzičara koji čini se, teže da stvore jednu mizičku viziju, potpuno odvojenu od muzičkog nasleđa evropskih belaca i da nametnu ideju potpune slobode u svojoj muzici, taj neodvojivi odsjaj njihovog postojanja. Uz ovu muziku najčešće uzivaju prolaznici Avenije pod lipama ili mladi koji leže na travi ispred Berliner doma i jedu nemačke kobasice kupljene za 1,5 euro i naravno piju pivo.
Berlin je grad koji se turbulentno i velikom brzinom razvija, te promene zabeležile su mnoge kulture i istorijska dešavanja. Njegova dinamičnost i šarm najbolje se mogu opisati rečenicom:,,Pariz će uvek biti Pariz, ali Berlin nikada neće biti Berlin,,. Za one koji su uvek u potrazi za nečim drugačijim i novim, za one koji se dive autentičnosti i minimalizmu - Berlin će biti samo grad umetnosti.
Umetnost poseduje vlastitu snagu ili njeno delovanje koje je nekada moćno, a nekada samo dekoracija onih drugih snaga koje u prvi mah nisu vidljive. To delovanje je nekada totalitarno, porobljavajuće, a nekada i oslobađajuće i preobražavajuće. Umetnost je ono što daje snagu Berlinu.
Нема коментара:
Постави коментар