Pišem. Maštam. Sam čin imaginacije unosi živost u mene. Izmišljam likove.
Povremeno osećam kao da otkopavam ljude iz leda, ali, više od svega, možda upravo iskopam Sebe.
Pišem. Osećam bogatstvo mogućnosti svojstvenih svakoj ljudskoj situaciji. Osećam svoju sposobnost da biram između njih.
Slast slobode, za koju sam verovala da sam je davno izgubila.
Zadovolja me raskoš istinitog, ličnog, intimnog jezika.
Pokušavam da izbegnem klaustofobiju slogana, klišea, anglicizama... zaista pokušavam i prizivam užitak prirodnog disanja.
Odjednom počinjem da dišem punim plućima.
Pišem. Osećam do koje mere tačna i precizna reč ponekad biva lek za svaku boljku.
Pišem. Oslobađam se mutnih i osobenih svojstava da budem Neprijatelj i ništa drugo osim Neprijatelja.
Oslobađam se i od iznenađujućih sličnosti koje nalazim između mog Neprijatelja i Mene.
I dok ovo pišem, čujem ga kako kaže : ,, M. vrati se u krevet.,,.
Нема коментара:
Постави коментар