KO? Hipsteri.
ŠTA? Prelazak iz kontrakulture u pop-kulturu.
KADA? Sada.
GDE? Svuda.
KAKO? Putem medija.
Hipsterizam predstavlja jedan od najnovijih trendova zapadne kulture
koji se izuzetno primio u svest mladih, kako na nivou naše države tako i u regionu.
Uz pomoć sve većeg broja novih medija, lake dostupnosti različitim sadržajima i
putem različitih kanala od kojih se u primarne svrstava internet, američka
subkultura kao što je hipsterizam, dobila je sasvim novu dimenziju i doživela
ogromnu ekspanziju. Civilizacija je izrodila velik broj kontrakulturnih pokreta
koji su se energično suprotstavljali ,,statusu kvo’’. Ranije su to bili pokreti
mladih koji su borbama i pobunama pokušavali da se izbore sa tadašnjim
društvenim poretkom i standardima, a danas postoji ,,hipster” podkultura koja oslikava ukletu
plitkost mejnstrim društva.
Sam termin ,,hipster” ima različito značenje kod različitih
ljudi. Dok simpatizeri ove subkulture gledaju na njene pripadnike kao na
generaciju mladih koja traga za individualnošću i odstupanjem od onog što je
moderno, sa druge strane postoje oni koji su kritički nastrojeni prema ovom
talasu i na ovaj termin gledaju kroz prizmu njegovih stereotipa. Kritičke mase
ovaj termin izgovaraju sa značenjem uvrede, jer za njih on predstavlja
sveobuhvatni opis nekoga ko je prazan iznutra i sklon slepom praćenju trendova.
Bez ičega što bi moglo da je brani, podrži ili čak prigrli, ideja ,,hipsterdoma’’
je otvorena za napade. Takav je i slučaj sa srpskim hipsterima, koji
se najviše ističu na socijalnim mrežama kao što su: Fejsbuk, Tviter, a u
poslednje vreme i Flikr – gde dele svoj život u fotografijama ili Tumblr.kom, na
kom su povezani sa drugim kreativnicima iz celog sveta. Srpski hipsteri su
jedni od najčitanijih tviteraša i blogera. Satirično i ironično, sa dosta
humora oni komentarišu i kritikuju političku, muzičku i uopšte društvenu scenu
Srbije. Neki smatraju da će upravo hipsteri, koji su između ostalog mladi i
akademski obrazovani, biti ti koji će u budućnosti promeniti i pokrenuti
kulturnu scenu Srbije svojim kritikama.
Međutim, prošle
godine organizovana grupa ljudi javno je pozivala na linč pripadnike hipsterske
kulture preko Fejsbuk grupe pod nazivom ,,Beogradski hipsterski šljam’’. Na
ovoj grupi su se postavljale slike pojedinaca sa porukom : ,,Ovom aplikacijom
želimo da upoznamo obične ljude sa ovom novom i svedominantnijom subkulturom i
da im skrenemo pažnju i pomognemo u lakšem detektovanju mete” ili
,,Kad se neko nečem dobrom nada,
pojedini hipster može i da strada.” Brojni su bili komentari kao što su:
,,hipstersko đubre”, ,,vrati se odakle si došao” , ,,znam gde živiš”. Grupa
koja je okupila više hiljada članova direktno je pozivala na agresiju protiv različitosti.
Baš kao i gej populacija, hipsteri su u
našoj zemlji postali kulturni neprijatelji. Grupa ,,Beogradski hipsterski šljam’’ je ugašena nakon što se saznalo za ideju anonimnog
pretećeg prozivanja i sastavljanje spiskova ljudi protiv kojih će se voditi makar
misaoni rat, kao i da su organizatori ovog medijskog linča bili ljubitelji
dizel (ne)kulture devedesetih. Ipak se i dalje vode diskusije na mnogobrojnim
forumima i napadi na hipstere zbog
njihovog ,,nedostatka individualnosti i kreativnosti’’. Nisu im naklonjeni ni
mnogobrojni video klipovi koji kruže internetom i na različite načine ih
ismevaju. Iz mini ankete sprovedene na Fejsbuk mrezi može se zaključiti da
hipsteri u Beogradu, a i u Novom Sadu nisu najomiljeniji. Pretenciozna grupa ljudi iz nekog razloga veruje
da sve što je opšte popularno je i loše.
Sociolozi kao razlog svih tih negativnih kritika upućenih hipsterima navode mišljenje
pripadnika ove kulture da su pametniji od ostalih, kao i njihovu sklonost ka
homoseksualnosti . Ili je jednostavno,
,,običan narod’’ ljubomoran , jer su većina hipstera obrazovani i društveno prosvetljeni
ljudi koji vide par godina unapred i teže tome da budu ,,skupo alternativni’’.
,,Opšte je poznato da je ono što nije tradicionalno u Srbiji je i teže prihvatljivo,
pogotovo ako to nešto dolazi sa zapada,, - istakao je Dušan Ristić, sociolog sa
Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. U osnovi ove agresije i ljubomore
nije samo netrpeljivost prema različitosti, već neznanje , usamljenost i
ogorčenost. ,,Mi smo poslednja generacija, kulminacija svih prethodnih
promašaja, uništeni bljutavošću svega što nas okružuje’’ , kaže jedan hipster.
Portret hipstera
Ukoliko se ukuca reč ,,hipster” u guglu se za 0,22 sekundi dobija oko 46.800,000
rezultata. Time je pokušaj pojednostavljivanja ovog fenomena čitaocima još
teži. Konkretna i univerzalna definicija ovog pojma je nepoznata. Značenje te
reči za svakog od ovih osoba ima posebnu interpretaciju i ideju koju podržava.
Prošetajte ulicom bilo kog većeg grada i
sigurno ćete ugledati mnoštvo modno svesnih dvadesetogodišnjaka koji nose
predvidljivu odeću: izbledele, uske farke, flanelske košulje, marame ili neki kul šešir. Vintejdž odeća, neretko
jarkih boja, majice sa sarkastičnim natpisom, starke, retro džemperčić ili
otmeni sako. Suknje koje sputavaju korak, stari nakit i starke, asimetrične
frizure, rajf zlatne boje u kosi i tetovaže koje misteriozno vire ispod odeće,
samo su neke odlike modnog stila hipstera. Sve ultramoderne stvari koje su se
na neki način pretvorile u uniformu. Uloga im je predstavljanje alternativne i
visoke mode koja je diktirana brendovima. Njihov izgled je ležeran, ali i
kombinovan sa opsednutošću imidžom. Hipsteri vezuju za sebe pojmove
neponovljivost i unikatni stil. Sve je podređeno opštem kultu apsolutne
kreativne autentičnosti. Generalno su društveno osvešćeni. Dok su ,,zeleni’’
hipsteri ekološki orijentisani. Zbog toga su i njihove naočare, koje su postale
kliše ovog stila i koje danas nose svi i svuda, plastičnog okvira. Voze se
biciklovima do noćnih klubova i umetničkih zabava. Žive boemskim životom. Retko
se viđaju u popularnim gradskim lokalima, ali ukoliko se to desi, drže se u
grupicama i ispijaju pivo za šankom. Čuveni po tome da odišu ironijom, apatijom
i nostalgijom. Uglavnom su upoznati sa nekim oblikom kreativnog izražavanja,
najčešće fotografijom. Ovako površan i stilizovan način života, od hipstera je
načinio univerzalni predmet podsmeha. Iako se i dalje za veći broj ljudi
prepoznatljivost hipster ogleda isključivo u načinu njihovog odevanja, njihova
filozofija ipak zalazi dublje od toga. Ono što je najuniverzalnije kod
pripadnika ovog pokreta je da njegova
sama ideja jeste suprostavljanje i prezir prema mejnstrim muzičkim i modnim
trendovima, kao i podrška alternativnom načinu življenja. Hipsteri velike
afinitete poseduju prema prošlim vremenima, posebno prema tridesetim i
četrdesetim godinama prošlog veka. Tu ljubav manifestuju kroz modne trendove,
to jest već pomenutu vintejdž odeću i korišćenjem zastarele tehnologije-
fotoaparata i kamera. Hipsteri su stvaraoci- muzičari, književnici, mislioci i
kinematografi. Pokazuju alternativan način kulturnog života u poređenju sa onim
što nudi društvo. U umetnosti su prikazivali svoj odnos prema svetu i klimi
koja je stvorena od strane ljudi i institucija. Teme koje su bile zastupljene u
književnosti i koje mladi još uvek
konzumiraju su materijalizam, birokratija i demokratija, a hipsteri insistiraju
na njima. Ali je retko, ako ne i nemoguće, naći osobu koja će se ponosno
smatrati hipsterom. To je zanimljiv fenomen da čak i oni koji jasno nose
simbole ove kontrakulture nikada neće javno priznati ili na bilo koji način
prokomentarisati da su pripadnici iste. Ovaj čudan paradoks samoidentiteta i
poricanje sopstvene egzistencije
se može objasniti samo vraćanjem na jednu od osnovnih ideja hipsterdoma, a to
je borba protiv etiketiranja bilo čega. Ako direktno ili indirektno upitate nekog
hipstera da li je on hipster on će vam sa ironičnim osmehom odgovoriti : ,,Ne,
bre! Ja čak mislim da su hipsteri
izmišljeni. Oni ne postoje.” Ili ,,Ne, ja nisam hipster, ali znam neke koji jesu.”. Pokušaj dobijanja izjave ili komentara za
bilo koji medij, bilo kod pripadnika hipsterdoma nemoguć je postupak.
www.hipsteri.ulogamedija
Nekada, medijum je bio poruka, a
čovek svoj stil. Danas je stil poruka, a čovek medijum. Očigledno je čovekova
želja ,to jest hipsterska želja za naglašavanjem individualnosti i da bude
drugačiji, progutana ogromnim ustima kapitalizma i tako je od hipster napraviljena nova industrija. Hipsteri najveću zahvalnost za svoju ekspanziju duguje
masovnim medijima. Ili mogu da optuže samo
masovne medije. Internet je ključni faktor u globalizaciji ,,hipa“.
Pored socijalnih mreža kao što su:
Fejsbuk, Tviter, Maj spejs, Tumblr ili Flikr.kom na kojima hipsteri svakodnevno provode puno
vremena i dele svoju ,,ideologiju” sa drugima,
isto tako i Pitchfork Media ili
Flavorpillna svojim sajtovima i mejlovima izveštavaju o hipsterdomu na istim stranama sa muzikom, modom,
književnošću. Štampana Biblija hipstera
- magazin ,,Vajs” koji je prvi put
izašao u Montrealu 1994. godine
do sada ima tiraž preko 900.000
primeraka na pet kontinenata. U časopisu
,,Tajm” je prošle godine preko 250 puta spomenut termin ,,hipster”, što
je izazvalo burnu reakciju kritičara i gramatičara, jer pravo značenje tog
termina još uvek ne postoji i time hipstere ponovo dovelo u centar medijske pažnje. Objavljuju se onlajn
i štampaju mnogobrojne knjige različitih autora pod nazivima ,, Hipsterski
priručnik” ili ,,Zašto Hipster mora da umre”. Uticaj blogova je i jedan od
najvećih i to je ono što je ubrzalo integrisanje
ovog uličnog stila. Ali istog momenta
kada se brend, trend, bend, zvuk, stil ili osećaj previše izlože, na njih
počinje da se gleda s prezirom. Hipsterdom je definitivno prva kontrakultura
koja je rođena pod mikroskopom reklamne industrije.Ono što oni možda ne znaju,
to je da ,,lovci na kul sadržaje” takođe koriste, prate, kradu njihove sajtove,
beleže, analiziraju kako se oblače, šta rade, kako se ponašaju ili pak šta
konzumiraju. Zatim dobro plaćeni agenti marketinga i promoteri, kradljivci kulture
mladih, sve to recikliraju, pretvaraju u potrošne predmete, koje im potom
prodaju uz ogromnu zaradu. Na kraju, hipsteri
iako imaju veliki uticaj na modu, muziku i kulturu, postaju samo kupci
sadržaja koji su sami izumeli. Hrane se
sopstvenim prepakovanim kulturnim produktima.Upravo tako su nastali
modni brendovi kao što su ZARA, Pikoks, Urban
Autfiters, Gap, Amerikan Igl, japanski
Uniklo, Ameriken Aparel i mnogi drugi. Ove kompanije
proučavaju i kopiraju stil ulice,
pakuju ga i prodaju nazad začetnicima tog stila. Kako su hipsteri sladokusci
ukusa i konzumiraju sve na „kvalitetan“ način, nebitno da li je u
pitanju hrana, odeća, film ili muzika, oni su zbog masovnih medija i veoma brze
industije postali samo jedni od konzumera tržišta koji su otvoreni za stalnu
manipulaciju. Masovni mediji su jako dobri posrednici u prenosu
informacija sa određenom slikom vrednosti. Učinili su da ovaj vid podkulture
zaživi na globalnom nivou i još jednom pokazali, doduše na trenutno bezazlenom
primeru, dominatnost i opasnost kontrole nad informacijskim kanalima kada se
oni koriste u ideološke i manipulativne
svrhe.
Civilizacija jeste izrodila brojne
kontrakulture, ali izgleda da je bunar civilizacije presušio. A hipsterska
opterećenost samim sobom i održavanju izolovanosti, ne čini ništa kako bi
pothrahila kulturnu evoluciju. Bilo kako bilo, hipsteri kao subkultura postoje
i to niko ne može poreći. Hipsterizam jeste izgubio onu nezvaničnost i odsustvo
etikete, pošto je sada još jedan modno-muzički pravac koji je veoma lako prepoznati.
Međutim, hipsteri svojim zanimljivim, pozitivnim i kreativnim lajfstajlom
nikome nisu naudili pa stoga ni nema potrebe da budu trn u oku ostalim
pripadnicima društva.
Istorija hipster kulture
Vratimo se u davne četrdesete, u vreme kada se i pojavio termin ,,hipster’’.
Hipster priča je započela oko džeza,
jer su prvi hipsteri bili ljubitelji tog stila. Obožavaoci džez stila trudili
su se da pored muzike usvoje stil oblačenja, način govora i uopšte kompletan
imidž muzičara. Hipsteri su bili anarhistički raspoloženi, kao i osobe bez
morala koje su smatrale da utehu uvek mogu pronaći u džezu. Ranih pedesetih
godina hipster pokret je bio amorfni, tačnije bez određene strukture i
ideologije. Tih godina pokušavaju da
pređu preko okeana, u Veliku Britaniju, ali
zbog političkih prilika, to nije bilo moguće. Hipsteri su sedamdesetih
i osamdesetih godina bili prezirani od
strane raznih pokreta, jer su težili ka tome da budu ,,skupo alternativni ‘’.
Izlazili su na najskuplja novootvorena hip gradska mesta i slušali ,,najkul’’ bendove. Devedesetih godina pokret se javlja u
neo-boemskim četvrtima američkih metropola i dobija ekskluzivnije značenje.
Umetnici, dizajneri... počeli su da se bogate na dot.kom korporacijama. Iako
tih godina dosta podseća na neo-hipi stil, zapravo se radi o mešavini
siromašnih umetnika i privilegovanih belaca. Ovi rani moderni hipsteri slede modne trendove sedamdesetih godina, što
uključuje bradu i brkove kod muškaraca, a vintejdž stvari kod žena, pogotovu
haljinice. Odbijali su mejnstrim modu i kulturu, a favorizovali indi rok i filmove
nezavisne produkcije. Međutim, kasnih devedesetih godina izraz ,,hipster ‘’ počinje
da predstavlja mlade ljude povezane sa alternativnom kulturom, posebno
alternativnom muzikom, hip-hopom, nezavisnim rokom i lajfstajlom kome su neke
od karakteristika kupovina u seknd-hend prodavnicama, organska hrana,
vegeterijanstvo, ispijanje lokalnog piva, slušanje javnog radija. Do promena u
stilu hipstera dolazi 2001. godine, posle napada zgrada ,,bliznakinja’’ u
Njujorku. Tada njihov prioritet postaje ,,zeleni pokret’’ odnosno stil koji
obožava prirodni svet. Počinju da koriste ikone poput zmija, sova, cveća i
druge. Pokret počinje da se širi i van Amerike i hipster postaje nesvesni
stvaralac, ali i sledbenik mejnstrim trendova. Hipsteri prestavljaju
,,preteče’’ svih grupa koje na marginama
društva pokušavaju da uobliče posebne i
samo njima sopstvene stilove života. Ovu subkulturu nije oduvek bilo lako
definisati, jer je mutant raznih stilova, ukusa i ponašanja. Veruje se da je
hipsteraj nastao kao novi posleratni pravac inspirisan hipi, pank, bit
pokretima. Po mišljenju nekih kulturologa ne može biti definisan kao čist
pravac, dok drugi smatraju da hipsteraj predstavlja kulturološku mitologiju i
kristalizaciju ranije konfuznih stilova. Danas sama kultura predstavlja jednu
od dominantnih, jer briše razlike između mladih kultura i spaja ih u jednu
celinu.
Нема коментара:
Постави коментар