Nije Skupština Srbije kolač, pa da se pitamo koliko šećera ide u njega!

Srbija spremna za ženu premijera.  –  08.03.2012., Izbori 2012.
Evropski parlament poziva na uvođenje kvota za žene. –  13.03.2012., Vesti, region.
Žene nemaju vlast u politici. –  26.03.2012. , Izbori 2012.
Da li su izbori nova šansa za žene ?  - 02.04.2012., B92
Žene u politici – 12.04.2012., RTS.
I tako dalje.

 Mediji redovno i budno prate  trku na štiklama budućih poslanica, ministarki ili ministrica, gradonačelnica ili predsednica koje su jednako energično ušle u  trku , jer znaju  da na vrhu ima dovoljno mesta, ali ne dovoljno da bi svi seli. Broj mesta se povećao, doduše. Kada se nova vlada formira, u idealnim uslova broj žena biće 87, što je  34 više nego u prošlom sazivu. ALI nije usvojena obaveza da ženu poslanika – poslanicu, zameni sledeća žena na listi. Zbog toga niko ne može da kaže koliko će njih zaista sedeti u sali posle formiranja vlade. Ipak su sve one  prethodnih godina pravile svoju političku zimnicu, željno iščekujući ovaj Đurđevdan, dan kada će za njihovom bogatom trpezom  gosti biti sretni  - tako siti i napojeni.
Posmatrajući ih kako brzo trče na tim visokim potpeticama , razmišljam o značenju lekseme  ,,poslanica,,.
Do ovogodišnje izborne kampanje  znala sam  samo za postojanje poslanice apostola Pavla, upućene hrišćanima, na primer. Sada kao što patrijarh Irinej poziva u Uskršnjoj poslanici vernike da "zdravo i trezveno prate događaje i vreme u kome živimo i da razlikuju dobro od zla, privremeno od večnog …” , tako i naše buduće POSLANICE u medijima govore o povečanom porodičnom nasiilju, teškom položaju zanatlija i trgovaca, penzionera, porodilja, o kanalizaciji u prigradskim naseljima ...
No, večina njih se namerno zbuni i tokom kampanje se i dalje  predstavlja kao poslanik, jer će joj ovo ,,poslanica,,  verovatno umanjiti funkciju kod biračkog tela. Pokušaj emancipacije žena  i u srpskom jeziku se onda svodi samo na praznu formu, opet ne primenjenu u praksi ove mačo-kulture.
Mediji  takođe prave i podele na muške i ženske teme tj. politička pitanja.  Govore da  mali ženski interesi kao što su  porodica, zdravlje i obrazovanje ne mogu da se porede sa velikom politikom kao što je pitanje  Kosova i Metohije ili integracija EU. Velika politika, slažem se. Pitanja sa velikim upitnikom jer su dugoročna, možda i nerešiva. Stičemo  utisak da ove žene prvo žele da srede svoje dvorišta, pa tek onda da zavire kod komšinice . Govore da će rešiti ono što je zaista rešivo, a Sizifov posao izgleda ostavljaju Bokiju, Čedi, Tomi ili Ivici. Što i nije tako lose.

Emancipacija žena , ne samo u politici nego  i u drugim sferama života kao da vodi emancipaciji žene od žene. Kada  se dočepaju funkcije kao da  zaborave  ko su  i  postaju  samo lepi portparoli svoje stranke kojima nije strano ni da opsuju na Skupštini. Žena postaje muškarac. Tako da kvantitet ne znači nužno i kvalitet.  
Da bi se video pozitivan učinak uvedene kvote našeg izbornog sistema  tj. da učešće žena u odlučivanju širi demokratske procese gde su uključeni različiti aspekti ljudskih potreba  i da još više stimulišu druge mlade obrazovane žene one ne bi  smele da primenjuju princip muškog liderstva, nadmetanja i kontrole. Ženski senzibilitet mora doći do punog izražaja. Jer, očigledno nas naši ,,očevi nacije,, nisu baš mazili. Politika u Srbiji je možda muški posao. Naglašavam MOŽDA. Ako  ove žene ne dobiju mesto da vrhu i određenu moć, neka se onda prisete koliki uticaj imaju na muškarce i neka ga iskoriste što bolje mogu. To je tajna šifra, a ne to da će u  budućem sastavu Skupštine Srbije biti jedna trećina poslanica. Nije Skupština Srbije kolač, pa da se pitamo koliko šećera ide u njega.