недеља, 16. септембар 2012.

Farba, znoj i suze.



Najveći mural u Novom Sadu, koji se nalazi u Gimnazijskoj ulici, još uvek je sakriven iza građevinskih skela koje je postavilo Javno preduzeće ,,Poslovni prostor”, uprkos negodovanju građana na pokušaj njegovog prekrečavanja.

Mural je u okviru projekta ,,Ekstrim mejkover” Umetničke asocijacije ,,INBOX”  iz Novog Sada, realizovao francuski strit art umetnik Gijom Albi, poznatiji kao Remed uz pomoć dva novosadska umetnika Dušana Bjeljca i Mrdaka Luburića, u oktobru 2009. Godine. Ovo delo pod nazivom ,,Jedina istina“ koji  predstavlja odnos između čoveka i velikih sila moći koje upravljaju svima nama, se nalazi na jednoj fasadi u centru grada i veličine je 15x15 m. Pokrovitelji ovog projekta bili su Grad Novi Sad i švajcarski program za kulturu ,,Pro Helvetia".

Različite umetničke žanrove i stilove koji postoje, kao ni jezike koji se govore u Novom Sadu ne treba posmatrati u kontekstu gostoprimljivosti i multikulturalnosti, već najpre u kontekstu erozije sveukupne opšte kulture.
Imajući u vidu da su „drugačije“ vrste umetnosti, poput pank pokreta obeležile protekle novosadske decenije, govori u prilog da je Novi Sad tokom svoje istorije predstavljao značajan centar kulturne avangarde i alternativnih subkulturnih pravaca. Ono što međutim, predstavlja bitnu razliku u ovom trenutku jeste činjenica da su se u međuvremenu značajno promenila interesovanja, pre svega mladih.
Samo ako se sagledaju grafiti po zidovima, poruke koje ostaju kao pečat vremena, može se primetiti da su najznačajniji agensi identifikacije navijačke grupe i političke organizacije.
 Da li okrenutost materijalnom i  sve manje utemeljenje identifikacije koje umetnost nudi, može dovesti  do toga da Novi Sad sam sebe u značajnoj meri provincijalizuje, pokazaće vreme.

Remedov mural iz Gimnazijske ulice označava vrednost jedne lokacije i sam je postao deo kulturnog turizma Novog Sada, što dokazuje i velika zabrinutost građana za  njegovu budućnost, kao i protest koji je usledio nakon postavljanja skela i pokušaja njegovog prekrečavanja 22. aprila 2012. Godine.

„Mi nismo bili obavešteni o odluci Javnog preduzeća ,,Poslovni prostor “ da prekreči mural velikog umetnika i nadamo se da se to neće desiti“ , ponovila je Natali Beljanski iz Umetničke Asocijacije ,,INBOX”.

 Građevinske skele i dalje stoje, rekonstrukcijski radovi se ne izvode i jasno se vidi da je jedan deo murala namerno oštećen. Nakon protesta građana koji se manifestovao u brojnim grupama podrške na socijalnim mrežama kao što su Fejsbuk i Tviter, kreiranje satirične verzije , Skidanje murala” koja se takođe može pogledati na internetu  i reakcije medija na sam događaj, uslovilo je izjavu zamenice direktora ,,Poslovnog prostora”,  Milanke Prodić da će se u junu mesecu nastaviti privremeno prekinuti radovi na obnovi fasada u Gimnazijskoj ulici.
Na pitanje koje se odnosilo na samu rekonstrukciju zida na kom je naslikan mural, Prodić je odgovorila : ,,Izvršiće se obnova fasade na pomenutom objektu, mural će biti zaštićen i neće pretrpeti nikakve izmene kako bi se umetnička vrednost murala u potpunosti sačuvala.” Ona navodi da su ovi radovi deo projekta rekonstrukcije fasada na objektima od interesa za lokalnu samoupravu, koji sprovodi "Poslovni prostor", kao i da se ne može dokazati da oštećenja koja se trenutno vide na muralu, nisu postojala pre postavljanja građevinskih skela i da će se ona svejedno sanirati.

Jedan od mladih novosadskih umetnika, koji se zalaže za aktivizam i poštovanje ljudskih prava, Danijel Šivinjski, istakao je da je jedina istina, kako se i originalno zove ovaj Remedov mural, to da grad Novi Sad ne voli i ne poštuje uličnu umetnost. ,,Naravno, pritom ne mislim na sve građane, daleko od toga, ali mislim na tog nekog čoveka s vrha, kvazi predstavnika nas, kao građana. To zvuči veoma paradoksalno i suludo. Pored toga, drago mi je da su građani odmah reagovali na ovaj slučaj”, dodao je Šivinjski.

Sociolog Predrag Svilar, prokomentarisao je da je sama najava pokušaja uklanjanja murala odličan primer na kom se može sagledati sva konfuznost, odnosno nepostojanje bilo kakve strategije kulturne politike u Novom Sadu. ,,Imajući u vidu da je mural iscrtan uz saglasnost i finansijsku pomoć gradskih vlasti, a da ga svega tri godine kasnije, Grad putem jednog od svojih gradskih preduzeća, uklanja dovoljno govori samo po sebi”, rekao je on. On ističe da gradska uprava ne treba da odlučuje na koji način će se  promovisati savremena kultura u gradu. U tom slučaju umetnost bi prestala biti „kultura nemira“ i izazova i pretvorila bi se u nešto što može biti kodifikovano, predvidljivo, i ono što je najopasnije, poslušno.








Нема коментара:

Постави коментар